Matica srpska – sačuvano za budućnost

Tripont, kao vodeća regionalna grupacija za razvoj i održavanje studija i istočnoevropski centar kompanije Phase One, instalirao je za Maticu srpsku, srpsku nacionalnu biblioteku, uređaje za digitalizaciju muzejskih predmeta i knjiga, a zaposlenima biblioteke održao je i obuku za Phase One.

Matica srpska, srpska nacionalna biblioteka, od sredine 19. veka jedna je od najvažnijih kulturnih institucija u Srbiji. Kupila je sistem kamera Phase One kako bi sačuvala svoje analogne vrednosti i mogla da ih objavljuje digitalno, na međunarodnom nivou. Tako još jedna naučna institucija može da se pohvali najmodernijom danas poznatom tehnologijom digitalizacije kulturnog nasleđa.

Staru 195 godina Maticu srpsku osnovao je 1826. u Pešti pravnik Jovan Hadžić, iz priloga srpskih trgovaca. Matica je prvih godina radila kao izdavač knjiga, a krajem 1830-ih pokušalo se da se institucija preobrazi u naučno društvo. Posle rata za slobodu 1848–1849. kulturno težište Srba postao je Novi Sad, pa se pojavila ideja o preseljenju Matice iz Pešte, što se i dogodilo 1864. Matica je preseljena u Novi Sad, a istovremeno joj se proširio delokrug rada, pa je dobila i biblioteksku funkciju.

Srpska nacionalna biblioteka poseduje najveću zbirku starih i retkih knjiga na svetu. Od 1948. ima i područje prikupljanja koje obuhvata obavezni primerak.

Biblioteka ima više od 4.000.000 publikacija na srpskom i na 109 drugih jezika, a pored toga održava bliske veze sa 320 međunarodnih institucija i omogućava pozajmljivanje knjiga i časopisa. Sedište biblioteke je od 1948. u Vojvodini. To je centar za svetski poznate istraživače čiji su radovi visoko citirani u naučnim časopisima. Biblioteka ima sedam čitaonica, u kojima godišnje boravi skoro 5.000 posetilaca.

Biblioteka pruža usluge visokog nivoa svima koji su se posvetili oltaru nauke, zbog čega srpska nacionalna biblioteka mora da zadovolji brojne potrebe. Fond biblioteke može da koristi svaki punoletni državljanin Srbije, kao i stranac, pod uslovom da prihvati statut biblioteke. Matica srpska aktivno učestvuje u međunarodnim saradnjama; između ostalog član je IFLA (International Federation of Libraries and Library Associations) i FID (International Federation for Documentation).

U okviru biblioteke, Odeljenje za zaštitu publikacija i digitalizaciju bavi se očuvanjem fizičkog stanja i restauracijom bibliotečke i arhivske građe. Biblioteka je osnovala Odeljenje za digitalizaciju kako bi se retki rukopisi, stare knjige i periodika različitim postupcima učinili digitalno dostupnim potomstvu. Digitalizacija se u instituciji neprekidno odvija od 2006. Izbor digitalizovanog materijala vrši se prema jedinstvenosti, vrednosti, potpunosti i upotrebljivosti pojedinog toma. Pri digitalizaciji prednost imaju rukopisne knjige Matice srpske pisane ćirilicom, publikacije iz kataloga starih i retkih knjiga, kao i sopstvena izdanja biblioteke. Cilj biblioteke je da za publiku stvori što potpuniji digitalni arhiv.

Odeljenje za digitalizaciju Matice srpske trenutno zapošljava tri osobe, koje su radove obavljale fotoaparatom Nikon D800 E. U skladu sa potrebama Biblioteke Matice srpske, Odeljenje za digitalizaciju planira proširenje i modernizaciju digitalizacionih radova. Iz više razloga odlučili su se za rešenja koja se primenjuju u Centru za digitalizaciju Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i u njegovom Audiovizuelnom arhivu, a koja su dopunili alatima i metodama konzervacije i restauracije. Ova tehnologija digitalizacije i način postupanja omogućili bi bržu i jednostavniju digitalizaciju i čuvanje digitalizovanih materijala, štaviše i razmenu podataka, pa čak bi dugoročno ova metoda uspostavila standard postupka digitalizacije kulturnih dobara.

Odeljenje za zaštitu publikacija i digitalizaciju Matice srpske kupilo je sistem kamera Phase One IXG 100. Pored toga, biblioteka je radi kvalitetnog obavljanja naknadne obrade nabavila softver Capture One CH, a opremu su obogatili računari, novi reprografski sto, digitalizacioni stalci, kolevka za knjige, test-mete (targeti) za kalibraciju boja, LED paneli za osvetljenje, merač svetlosti i spektrometar.

U maju ove godine digitalizacioni saradnici biblioteke učestvovali su na obuci za Phase One u organizaciji Triponta, tokom koje su naučili pravilno korišćenje uređaja i softvera. Srpska država od institucije očekuje da digitalizaciju u zemlji podigne na viši nivo u odnosu na ranije, a zahvaljujući efikasnosti i visokom kvalitetu sistema kamera Phase One materijale ne treba iznova digitalizovati.

Nažalost, pandemija je uticala i na digitalizacione radove, pa u Odeljenju za digitalizaciju Matice srpske novouređene radne stanice još nisu puštene u rad. Neprekidno se vodi razgovor o tome kada bi to moglo da se dogodi. Zbirka Biblioteke Matice srpske je ogromna, pa digitalizacione radove planiraju da započnu tako što će odrediti glavne prioritete. Veliki naglasak stavljaju na kvalitet snimaka, tj. operateri digitalizacije ne smatraju važnom količinu snimaka, već kvalitet digitalizovanog materijala smatraju prioritetom broj jedan. Digitalizacioni radovi u Matici srpskoj neprekidno se odvijaju i u narednom periodu.