Jedinstvena knjiga Jenőa Rejtőa sa posvetom

Saradnici firme Tripont – zaštita nasleđa digitalizovali su najskuplju knjigu koju je u XX veku potpisao neki mađarski pisac. Reč je upravo o knjizi Jenőa Rejtőa iz vlasništva privatnog kolekcionara, prodatoj za 7,5 miliona forinti.

Jenő Rejtő je već u svoje vreme važio za popularnog pisca, a i do danas ga možda smatramo jednim od najčitanijih mađarskih pisaca, čije knjige uzimaju u ruke ne samo starije, već i mlađe generacije. Delo Jenőa Rejtőa prodato na aukciji tokom leta nosi u sebi više posebnosti. Knjiga „Prljavi Fred interveniše – na iskreno žaljenje Fülig Jimmyja“ (Piszkos Fred közbelép – Fülig Jimmy őszinte sajnálatára) objavljena je pod pseudonimom. Znamo da je Rejtő pri objavljivanju svojih dela koristio više pseudonima; književna nauka beleži već pomenutog P. Howarda, kao i Gibsona Laveryja. Prodati primerak spada u ponyvu, tj. šund-literaturu. Ponyva, kao žanr, nije izum 20. veka: u mađarskoj javnosti krajem 18. veka na vašarima se proširio nemački kriminalistički šund, vašarske istorije (vásári história), iz pera autora koji su pisali anonimno ili pod pseudonimom. Tokom dugog 19. veka žanr je doživeo obezvređivanje, ali je sve vreme ostao popularan. Do 20. veka pojavljuje se kao sinonim za zabavnu i popularnu književnost. Ove jeftine knjižice od jednog krajcara, štampane na hartiji lošeg kvaliteta, nizale su uspeh za uspehom kod zainteresovane publike, kao i prodata knjiga o Fülig Jimmyju, koja je izašla u pengő-ediciji izdavačke kuće Auróra (Auróra Könyvkiadó). Zbog kvaliteta mnoge knjige su tokom decenija uništene. Zato je važna digitalizacija i očuvanje stanja vrednih primeraka.

O Jenőu Rejtőu mađarska književna nauka danas – u odnosu na ranije znanje – raspolaže mnogim informacijama (između ostalih, Gergely Thuróczy, saradnik Književnog muzeja Petőfi, istražuje život i delo rano preminulog pisca). Rejtő se rodio 1905. kao treće dete porodice Reich jevrejskog porekla. Okušao se u gotovo svim žanrovima tadašnje zabavne književnosti, pisao je šund, operete, a potom pustolovne romane u kojima je ovekovečio svoja iskustva iz inostranstva. Njegova najuspešnija dela objavljena su pod pseudonimom P. Howard.

Delo koje su digitalizovali saradnici firme Tripont Rejtő je potpisao 24. jula 1941. za Miklósa Haumanna. „Mikiju Haumannu, mom starijem bratu (bátyámuramnak), uz uljudan podsetnik da pročita. Vaš odani Jenő Rejtő“ – ko je bio doktor Haumann, ne zna se, to je književna nauka još dužna. Datum posvete je ipak važan, jer je Rejtő zbog porekla 1942, teško bolestan, na osnovu prijave jednog pripadnika Strelastog krsta (nyilas) odveden u radnu službu (munkaszolgálat), s koje se nije vratio: preminuo je 1942, u 37. godini života, na teritoriji Sovjetskog Saveza.

Sačuvani primerak sa posvetom tog pisca tragične sudbine slučajno je dospeo u Centralni antikvarijat (Központi Antikvárium). Raniji vlasnik iskopao je primerak sa posvetom – zajedno sa mnogim drugim knjigama – iz dubine jednog sanduka. Posebnost Rejtőove knjige je i to što poznajemo ukupno dva dela koja je pisac potpisao. Jedno je već pomenuta knjiga u privatnim rukama, „Prljavi Fred interveniše – na iskreno žaljenje Fülig Jimmyja“, a drugo je „Brigada kostiju“ (Csontbrigád) iz zbirke Književnog muzeja Petőfi, koju je autor 1941. posvetio Lászlóu Kovácsu i Magdi Kovács, svojoj daktilografkinji.

Saradnici firme Tripont digitalizovali su brižljivo čuvanu knjigu vrhunskog kvaliteta sistemom kamera Phase One, razvijenim za fotografisanje ravnih predmeta. Kamera je tržišni lider u digitalizaciji kulturnog nasleđa. Uz pomoć specijalista Tripont – zaštita nasleđa, digitalizacija muzejskih predmeta u skladu sa zaštitom fonda postaje dostupna i privatnim licima i javnim institucijama.

Izvori:

https://kultura.hu/rejto-egy-irodalmi-lakmuszpapir/

https://telex.hu/szorakozas/2021/06/03/egy-kallodo-ladabol-kerult-elo-rejto-jeno-dedikalt-kotete-penteken-mar-licitalhatunk-ra

https://ectopolis.hu/hirek/arveresre-kerult-a-ket-ismert-dedikalt-rejto-jeno-kotet-egyike/

István Békés: Magyar ponyva pitaval (Mađarski šund-pitaval). Minerva, Budapest, 1966

Péter Pogány: A magyar ponyva tüköre (Ogledalo mađarskog šunda). Helikon, Budapest, 1978.

Orsolya Sári: Az ellopott tragédia (Ukradena tragedija). U: Kortárs, 2016. jul–decembar, 12. broj 85 – 88.

Gergely Thuróczy: Az ellopott tragédia – Rejtő Jenő – emlékkötet (Ukradena tragedija – Jenő Rejtő – spomenica). Petőfi Irodalmi Múzeum, Budapest, 2015.