Istorija Klotildinih palata

Zgrade simetrične kao u ogledalu, koje stoje na klinastim parcelama što ih je pre skoro sto trideset godina kupila nadvojvotkinja Klotilda Marija, supruga nadvojvode Josefa Karla, nastale su do 1902. prema planovima Flórisa Korba (1860–1930) i Kálmána Giergla (1863–1954), poznatog arhitektonskog para s prelaza vekova – koji su stvarali trajna dela u brojnim stilovima, na početku karijere sudelovali u nastanku palate New York i Budimskog dvorca, a potom su, pored brojnih vila, potpisali palatu Eiffel, Muzičku akademiju (Zeneakadémia) i nekadašnju robnu kuću Luxus na trgu Vörösmarty – unoseći čudnu dvojnost u srce centra grada: na spoljnim fasadama dominiraju obeležja neobaroka, a u unutrašnjosti sve snažnije secesije.

Zgrade, koje su stotinu godina skrivale stanove i kancelarije, a u donjim spratovima su bile dom prostorima kafea Belvárosi Kávéház, javnost je odmah primila u srce, štaviše, i građevinski propisi su delimično zahvaljujući njima izmenjeni: početkom 1901. prvo József Pucher (1836–1904), a potom i Korb i Giergl zatražili su od prestonice da promeni dotad strogo sprovođenu uredbu prema kojoj u Budimpešti mogu stajati kuće od najviše četiri sprata, u šta se računao i polusprat (mezanin). Savet za javne radove (Közmunkák Tanácsa) iste godine u proleće dao je zeleno svetlo zahtevu.

Na ovim palatama sa čeličnim skeletom, slično tadašnjim američkim oblakoderima, radili su najvažniji umetnici i građevinske firme tog doba: vitražni prozori nastali su u radionici Miksa Rótha, peći i građevinska keramika u fabrici Zsolnay, lustere je izradio pogon Henrika Giergla, oca jednog od arhitekata, a radovi od kovanog i livenog gvožđa nastali su, između ostalih, u radionicama Forreider i Schiller, kao i u Livnici gvožđa Schlick, koja je tada radila na adresi Váci út 45–47 (njena jedina preživela hala nedavno je uklopljena u novu poslovnu zgradu).

Zgrade imaju i jedan ozbiljan primat, jer su se ovde pojavili prvi liftovi u zemlji, koje je kao jedina strana učesnica izgradnje isporučila američka kompanija Otis.

Istorija Klotildinih palata u Budimpešti

Klotildine palate spadaju među najistaknutija arhitektonska ostvarenja Budimpešte, koja se nalaze u srcu grada, na trgu Ferenciek tere. Istorija blizanačkih palata seže više od jednog veka unazad, a bile su poprište brojnih važnih istorijskih i kulturnih događaja.

Počeci

Priča počinje krajem 1890-ih, kada se Budimpešta dinamično razvijala i sve više postajala svetski grad. Zbog rastućeg saobraćaja grada i potreba prevoza postala je neophodna izgradnja novih mostova na Dunavu. Zakonski član XIV iz 1893. propisao je izgradnju dva nova mosta, mostova na Fővám tér i na Eskü tér (Trg zakletve). Dok je most na Fővám tér (kasnije Franje Josifa, danas Most slobode, Szabadság híd) realizovan relativno lako, izgradnja mosta na Eskü tér (danas Március 15. tér) predstavljala je brojne izazove zbog uskih ulica i istorijskog centra grada.

Preobražaj trga Eskü

Trg Eskü dobio je ime po krunidbenoj zakletvi Franje Josifa I, koju je položio 1867. ispred glavne gradske župne crkve. Trg je bio jedno od najvažnijih mesta u centru Pešte, na kome su se nalazili i samostan i škola pijarista i stara Peštanska većnica. Radi izgradnje novog mosta Kerepesi (danas Rákóczi) put izveden je na Eskü tér, a mnoge zgrade su srušene. Samo je župna crkva preživela zbog nedostatka novca.

Izgradnja palata

Oslobođene parcele spadale su među najvrednije površine grada i dospele su u posed vladarske porodice. Nadvojvotkinja Klotilda Marija, supruga nadvojvode Josefa Karla, želela je da na parcelama vidi raskošne zgrade. Arhitektonske planove izradili su Flóris Korb i Kálmán Giergl, poznati arhitektonski par s prelaza vekova, koji su ugled stekli i palatom New York i Budimskim dvorcem. Blizanačke palate u engleskom baroknom stilu služile su kao jedna od kapija grada pored mosta koji je nastajao.

Pojedinosti izgradnje

Pri izgradnji palata primenjen je niz tadašnjih dostignuća. Prizemni deo i mezanin izgrađeni su gvozdenom konstrukcijom, koja je obložena klesanim kamenom. Na prvom spratu su za udruženja i društva napravljeni prostori veće spratne visine, dok su na drugom i trećem spratu smešteni stanovi za izdavanje, koji su grejani Zsolnay pećima od pećnih pločica i opremljeni prvim liftovima u Budimpešti. Ugaone kule zgrada visoke su 48 metara i ukrašene su replikama nadvojvodskih kruna.

Kasnija istorija palata

Južnu Klotildinu palatu peštanski govor naziva i Matildinom palatom, iako za to ne postoji istorijski izvor. Ovde je otvoren i čuveni Belvárosi Kávéház. Spomeničku obnovu severne palate 2003. izvela je jedna italijanska firma, koja je u njoj uredila hotel. Hotel Buddha Bar i danas radi ovde. Južnu palatu nedavno je kupila jedna turska firma, a spomenička obnova je već u toku, nakon koje će funkcionisati kao luksuzni hotel.

Značaj zgrada

Na spoljnim fasadama Klotildinih palata dominiraju obeležja neobaroka, a u unutrašnjim prostorima sve snažnije secesije. Njihovoj izgradnji doprineli su najvažniji umetnici i građevinske firme tog doba, između ostalih vitražni prozori Miksa Rótha, keramika i peći fabrike Zsolnay, kao i lusteri Henrika Giergla i radovi od kovanog gvožđa Livnice gvožđa Schlick. Zgrade se mogu pohvaliti i prvim liftovima u zemlji, koje je isporučila američka kompanija Otis.

Klotildine palate nisu samo istaknuti primeri arhitektonskog nasleđa Budimpešte, već i odlučujući elementi istorijskog i kulturnog života grada. Zahvaljujući spomeničkim obnovama ponovo mogu da zablistaju u svom nekadašnjem sjaju i da i dalje igraju važnu ulogu u životu Budimpešte.