Digitalna kultura knjige: The Morgan Library & Museum na internetu

The Morgan Library & Museum u Njujorku odličan je primer toga kako biblioteka koja ima i zanimljivu zbirku predmeta i umetnosti može da izađe iz uobičajenih okvira.

Ustanova je osnovana 1906. godine kao privatna biblioteka J. P. Morgana. Već tada su deo zbirke bili poneki rukopis i knjige sa retkim povezima. Današnju zbirku nije veličina, već posebnost učinila svetski poznatom: pored stručno odabranih ilustrovanih kodeksa i drugih srednjovekovnih umetničkih dela, okosnicu zbirke čine sopstvenoručni rukopisi poznatih autora. Ko želi da vidi onaj komad papira na koji je Bob Dylan nažvrljao tekst pesme Blowin' in the Wind, na pravom je mestu. Ali mogu se videti i rukopisi Balzaca, George Sand, Lorda Byrona ili Charlotte Brontë.

Štaviše, ako nekoga zanima kako je Antoine de Saint-Exupéry zamišljao lik Malog princa, može pogledati i njegove crteže. Ali i u oblasti muzike možemo se približiti ličnosti autora: čuvaju, na primer, retku kolekciju sopstvenoručno ispisanih nota i potpisanih libreta Beethovena ili Mozarta. Pored toga, u građi muzeja težište je i na posebnim povezima knjiga, inkunabulama i grafikama (Leonardo, Rubens, Dürer, Picasso itd.).

Dakle, prikupljaju uglavnom predmete koji igraju važnu ulogu u kulturi knjige, u vekovnoj istoriji pismenosti. To nisu popularne atrakcije „konzumiranja umetnosti“. To su dela kod kojih se direktno, bez pozadinskih informacija, može primiti samo njihova lepota. Za razumevanje njihovog dubljeg značenja i značaja potrebno je više pomoći, pažljivo vođenje posmatrača.

Uz dobro izgrađen izložbeni koncept, međutim, onaj ko se bliže upozna sa ovim blagom može postati učesnik uzbudljivog kulturnoistorijskog putovanja.

Pogledajmo jedan primer. Najnovija izložba muzeja posvećena je pesnikinji Emily Dickinson i njenim delima, ovom autonomnom čudu američke književnosti 19. veka. Dickinson je živela legendarno povučeno, ali je u porodičnom i prijateljskom krugu vodila intenzivan društveni život. Izložba izlaže predmetna sećanja na taj intimni svet: portrete, tapetu iz spavaće sobe Emily Dickinson, pramen kose – i pre svega rukopise pesama.

Za Dickinson su rukopisi imali veliki značaj. Rado je poklanjala sopstvenoručno ispisane pesme ljudima koji su joj bili bliski. Njen osobiti pravopis, sitne igre (npr. novinski isečci zalepljeni usred teksta) i prizor različitih papira stvaraju tako intimnu i krhku atmosferu za prijem pesama, koja se sasvim uklapa u ovu poeziju.

Pošto je The Morgan Library & Museum jedan od predvodnika digitalizacije, predmetnu izložbu dopunili su onlajn galerijom. Ovde su vidljivi rukopisi Emily Dickinson, pored njih se pojavljuju i otkucani tekstovi pesama, a u izvođenju savremene pesnikinje Lee Ann Brown možemo ih i čuti. Zanimljivo je videti koliko drugačije deluju fotografisani predmeti, na primer pramen kose, u virtuelnom prostoru: stvaraju onu blizinu i ličnost koja u internet okruženju obično nedostaje. Time pojačavaju intenzivno dejstvo pesama.

Muzej odavno neguje tradiciju da uz pojedine izložbe pripremi i onlajn izložbu. One – iako su same izložbe odavno završene – i dalje se mogu pogledati na sajtu muzeja. Virtuelno možemo uzeti u ruke, na primer, gipsanu masku koja je napravljena od Georgea Washingtona još za njegovog života, možemo je okretati, uvećavati do najsitnije bore. Mnogobrojne uzbudljive srednjovekovne i renesansne rukopise možemo prelistati od početka do kraja, uvećane do detalja kakav uživo ne bismo imali mogućnost da vidimo. Zbirka jevanđelja, molitvenik, taktički spis: možemo birati među najraznovrsnijim crkvenim i profanim temama.

Ali nisu raznovrsne samo teme, nego i primenjena sredstva. Zavisno od građe izložbe, vizuelni doživljaj digitalizovanih predmeta dopunjuju čas zvučni zapisi, filmski isečci, čas složeni multimedijalni sadržaj. Na onlajn izložbi o 150-godišnjoj prošlosti Alise u zemlji čuda vidimo filmske isečke i slušamo muzičke numere inspirisane romanom. Vizuelnu građu izložbe na temu „životinje i umetnici“ dopunjuju intervjui sa umetnicima u kojima govore o svom odnosu prema životinjama. Možemo da čujemo kako Jeremy Irons govori pesmu Williama Blakea Tigar. Pored toga, kod više izložbi nalazimo i kustoske „video-tutorijale“, koji nas takoreći vode za ruku i virtuelno nas provode kroz izložbu ili kroz pojedine detalje jednog digitalizovanog dela.

I ovaj onlajn sadržaj dobro pokazuje koliko se kreativnih mogućnosti otvara digitalizacijom da izloženi materijal bude još bliži zainteresovanima. Multimedijalni pristup i slike koje se u dobrom kvalitetu mogu uvećavati i njima manipulisati ruše zidove između posmatrača i umetničkog dela. Posmatrač predmeta može dobiti više i lakše prihvatljive pomoći nego ikad za upoznavanje datog dela, a pritom ovaj proces može i sam da usmerava.

Ovde možete pregledati onlajn izložbe.

Ovo je bio Pesnik – Pesnik cedi zapanjujuće Značenje iz Banalnih smislova – Ružino ulje u golemoj količini

Iz uobičajenih vrsta Što umiru kraj vrata – Čudimo se kako nismo mi sami Iscedili iz latica – još ranije

Otkrivač – Slika – Pesnik – to je On – Osuđuje nas, da mi zato – Kao siromasi propadnemo –

Njegovo nasleđe – o kome samo naslućuje – Mogu da pljačkaju – Njemu štete nema – On Sam – Sebi – je Imetak – On je van Vremena –

(Pesma Emily Dickinson u mađarskom prevodu Géze Szőcsa)