Digitalizacija Petőfijeve dagerotipije

Petőfijeva dagerotipija jedina je dagerotipska fotografija lika Sándora Petőfija koja se sačuvala, pa je tako jedna od posebno važnih relikvija mađarske istorije.

Dagerotipiju je, prema današnjim saznanjima, u leto 1845. godine mogao napraviti glumac i dagerotipista amater Gábor Egressy. Njena veličina nije standardna, 64 x 84 mm, a nalazi se između formata „šestina“ i „osmina“ ploče. Na njenoj posrebrenoj bakarnoj ploči nalaze se žig proizvođača ploče „G.R.B“ i broj 40 koji ukazuje na sadržaj srebra (što znači da srebro čini 1/40 ukupne mase posrebrene bakarne ploče). Slika burne sudbine pretrpela je mnoga oštećenja tokom otprilike 173 godine od svog nastanka. U međuvremenu je više njih pokušalo da je reprodukuje, a 1955. godine restaurirao ju je i Károly Escher. Trenutno se nalazi u nadležnosti fotografske zbirke Književnog muzeja Petőfi, a za očuvanje njenog stanja zaslužna je konzervatorska ambalaža koju su izradili József Ormos i jedan njegov kolega, u stilu tadašnjih mađarskih ambalaža za dagerotipe.

Na levoj strani alata za poređenje slika nalazi se do sada najbolji digitalni snimak (izvor: Wikipedia), a na desnoj strani reprodukcija napravljena sistemom kamera Phase One

Dagerotipija, nastala pomoću živinih para na posrebrenoj bakarnoj ploči prevučenoj fotoosetljivim jedinjenjem, jod-bromom, prikazuje svoj motiv zrcalno obrnuto, što je karakteristično za ovu tehniku. Vreme ekspozicije snimka (s obzirom na tadašnje tehnološke mogućnosti) moglo je iznositi otprilike 10–60 sekundi.

Dagerotipija je posebno osetljiva na fizička dejstva: usled dodira ili brisanja slika može biti uništena, a na ivicama ploče može početi odvajanje slojeva. Pored fizičkih dejstava koja proizlaze iz pomeranja slike i nepravilnog skladištenja, posebno je osetljiva na sumpor i druge zagađujuće materije u vazduhu, pod čijim dejstvom dolazi do taloženja srebro-oksida ili srebro-sulfida. Posledica hemijskih procesa koji se odvijaju pod uticajem vazduha jeste polagano, neprekidno tamnjenje slike, a u kritičnim slučajevima i njen potpuni nestanak. Zbog toga je kod dagerotipija posebno važno čuvanje u vazduhonepropusnom okruženju bez kiselina.

Petőfijevu dagerotipiju preporučljivo je neprekidno kopirati najsavremenijom raspoloživom tehnikom. Pošto se promene njenog denziteta za sada ne mogu kontrolisati, denzitometar nije pogodan instrument za ovu tehniku, dok čišćenje kalijum-cijanidom, koje je u njenom slučaju možda primenjivano i više puta (pored oštećenja koja je izvorno prouzrokovalo), može biti izvor daljeg procesa propadanja. Cilj primene novijih metoda fotografisanja može biti poboljšanje odnosa signal–šum na reprodukciji, kako bi se videlo više Petőfija, a manje spoljašnjih mehaničkih oštećenja, ogrebotina i raznih hemijskih oštećenja.

Poslovna jedinica kompanije Tripont zadužena za digitalizaciju kulturnog nasleđa pokušala je u januaru 2018. godine, u fotografskom studiju za digitalizaciju Književnog muzeja Petőfi, da snimi Petőfijevu dagerotipiju sistemom kamera Phase One XF IQ280. Rezultat govori sam za sebe. Tako je mogao nastati najbogatiji detaljima snimak koji je ikada napravljen, onaj koji u najvećoj meri otkriva detalje originalnog snimka.

Dodatne pojedinosti mogu se saznati ovde:

Bálint Flesch: Pokušaj utvrđivanja autora Petőfijevog dagerotipa uz pomoć računarske analize podataka dagerotipskih ploča (Flesch Bálint: Kísérlet a Petőfi dagerrotip szerzőjének megállapítására dagerrotip lemezek adatainak számitógépes értékelése segítségével)

Géza Szentmártoni Szabó: „Kroz ogledalo nejasno“ Petőfijev dagerotipski portret (Szentmártoni Szabó Géza: “Tükör által homályosan” Petőfi dagerrotip arcképe)

Video: Petőfijeva dagerotipija, 20. januar 2018. Audio snimak predavanja pretvoren u video, 70 minuta. Predavač: Géza Szentmártoni Szabó, istoričar književnosti; gost: Bálint Flesch, fotograf, konzervator fotografija