Istorija fotografije na markama

Mađarski muzej fotografije ima malu, ali posebnu zbirku unutar svoje ogromne građe. Nisu to fotografije. To su marke koje osvetljavaju po jedan uzbudljiv aspekt istorije fotografije. Među njima i takve koje danas, kada je digitalna fotografija jedno od naših najobičnijih iskustava, više ne možemo ni da zamislimo.

Zahvaljujući saradnji Triponta i Muzeja fotografije 2017. godine, ova zbirka maraka sa temom fotografije sada postoji i u digitalnom obliku, i to na fotografijama takvog kvaliteta da se na njima može pratiti čak i promena štamparske tehnike. Ali kad nam je već ta zanimljiva kolekcija dospela u ruke, ne možemo a da ne pokažemo nekoliko primeraka iz nje. Sledi kratka istorija fotografije – na slikama maraka!

1989: 150 godina fotografije

Ova marka XXX iz 1989. slavi okrugli jubilej pronalaska fotografije. Naime, 1839. godine u Francuskoj akademiji objavljen je pronalazak J. N. Niépcea i L. Daguerrea, dagerotipija, a zatim su na sednici Akademije izneti i detalji postupka. Naravno, bilo je obilje preteča – i konkurenata. O stvaranju slike pomoću kamere sa rupicom beleške postoje još oko 900. godine nove ere, a na to da su srebrne soli osetljive na svetlost već početkom 1700-ih ukazao je nemački hemičar po imenu J. H. Schulze. Početkom 1800-ih više njih je rešilo kako se može zabeležiti slika projektovana u unutrašnjosti camere obscure. W. H. F. Talbot je pak već u januaru 1839. pred britanskim Royal Society predstavio sopstveni – tehnički drugačiji – postupak, talbotipiju, ali zbog patentnih ograničenja ona nije mogla da se raširi. Kao što se ni imena Niépcea gotovo i ne sećamo, iako je izrada dagerotipije bila najviše njegovo delo, a ne Daguerreovo.

1898: Prva amaterska fotografska izložba u Nirnbergu

U istoriji fotografije važnu ulogu igraju izložbe, koje su zainteresovanu široku javnost upoznavale sa radovima fotografa i predstavljale najnovije proizvode firmi koje se bave optičkim uređajima i hemikalijama. Na izložbama su se dodeljivale i nagrade za izuzetna postignuća. Do 1915. često su se mogli videti simboli tih nagrada na poleđini fotografija ili na memorandumima dotičnih firmi. A ko je fotografisao u prvim decenijama? U početku su mnogi umetnici davali i poslednji groš za fotoaparat, nadajući se da će od portretne fotografije bolje živeti nego od slikarstva. A već do sredine 1850-ih nastala su prva fotografska udruženja, u kojima su fotografi i zainteresovani za novu granu umetnosti razmenjivali informacije o novim tehničkim rešenjima i delima drugih fotografa. Tada su osnovani i prvi tematski časopisi.

2013: 100 godina od rođenja Roberta Cape

Ova marka izdata 2013. godine napravljena je povodom 100. godišnjice rođenja Endrea Ernőa Friedmanna, alias Roberta Cape. Robert Capa bio je jedan od najodvažnijih, najsvesnije izgrađenih fotografa u mađarskoj fotografiji, koji je uprkos svoj izgradnji mitova zaista i stavljao glavu u torbu u Španskom građanskom ratu, u Drugom svetskom ratu, u Kini, u Vijetnamu. Kao ratni izveštač zastupao je princip da „ako tvoje slike nisu dovoljno dobre, to je zato što nisi bio dovoljno blizu“. Svoju karijeru, kao mnogi njegovi savremenici, nije ostvario u Mađarskoj. Godine 1931. preselio se u Nemačku, jer je zbog levičarske političke aktivnosti bilo bolje da napusti zemlju. Godine 1939. pak emigrirao je u Ameriku, sledeći majku i mlađeg brata. Njegove slike osvajaju gledaoca ne samo dokumentarnom vrednošću, već i snažnim emocionalnim dejstvom. Prema Johnu Steinbecku „Capa je znao da gleda i znao je da iskoristi ono što je otkrio. Na licu jednog deteta znao je da prikaže mržnju čitavog naroda.“ Poginuo je 1954. u Indokini – nagazio je na minu.

1916: Izložba ratnih fotografija u Budimpešti

U vreme Prvog svetskog rata pokušavalo se da se gubici koji su pogodili brojne porodice ublaže i javnim prilozima. Jedan od uobičajenih načina dobrotvornog rada u korist udovica i siročadi poginulih vojnika bila je organizacija ratnih izložbi. Na ratnoj izložbi na Margitinom ostrvu, na primer, šira javnost je mogla da pogleda suvenire i oružje donete sa fronta, a ulaznicama i suvenirima podržavani su ratom oštećeni u Transilvaniji. Postojala je i izložba ratnih aviona. U Nacionalnom salonu mogle su se videti fotografije snimljene na frontu, odnosno vojnika. Tako su oni koji su živeli u pozadini mogli da steknu predstavu o neposrednom doživljaju rata – iako ne u njegovoj punoj potpunosti, jer su izložbe služile i propagandnim ciljevima.

1909/1910: Fotoaparat Ernemann

Drezdenska firma Ernemann počela je da proizvodi fotografsku opremu 1889. godine, a od 1890. punom parom – doslovno, jer su tada fabriku opremili parnim mašinama. U prvoj deceniji proizvodili su samo drvene delove drvenih kamera, ali do početka 20. veka već i sve ostale delove, štaviše bavili su se i projektorima za filmove. Otkrili su i amaterske fotografe kao ciljnu publiku. Tokom Prvog svetskog rata proizvodili su mitraljesku kameru. I vojnici su pokazivali veliko interesovanje za kompaktne aparate koji staju u džep, mnogi su sa sobom na front nosili fotoaparat. Ernemannu je dobro došla i velika nemačka inflacija posle rata, jer su mogli da izvoze svoje proizvode po niskim cenama. Legendarni fotoaparat im je bio Er-Nox/Ermanox, kojim se zahvaljujući brzom i velikom objektivu moglo fotografisati i na slabo osvetljenim mestima. Godine 1926. firma se spojila sa još dve kompanije, i tako je nastao Zeiss Ikon.

1950: Photokina

Veliki međunarodni fotografski sajam, Photokina, prvi put je održan 1950. u Kelnu na inicijativu Nemačkog fotografskog saveza. Sajam od 1966. redovno, svake dve godine, dočekuje ljubitelje fotografije. U početku je bio događaj otvoren za sve, a zatim je od 1974. do 1988. sužen na stručnu izložbu, što je dovelo do ozbiljnog pada posećenosti, ali je počelo da privlači i profesionalne fotografe i zainteresovane firme iz inostranstva. Sajam, koji se danas održava pod sloganom „World of Imaging“, prati popularni prateći program: radionice, izložbe, fotografisanja. Godine 1988. ovde je bila izložena najduža fotografska izložba na svetu, dugačka 1.300 metara.

1999: Velikani fotografije

Do 1999, kada je ova serija maraka ugledala svetlost dana, fotografija je već više od 150 godina određivala čovekov način gledanja. Ipak, fotografi prvih nekoliko decenija 20. veka ti su koji su izvršili uticaj na umetničku fotografiju koji se oseća i danas. Ova serija predstavlja njih. Nadar je bio karakteristična eksperimentatorska figura herojskog doba 19. veka, koji je pored arhaičnih fotografskih tehnika među prvima otkrio i električno osvetljenje i vazduhoplovstvo. Eugène Atget je početkom 20. veka tada već staromodnom tehnikom fotografisao zgrade i ulice Pariza. Uticaj njegovog lirskog dokumentarizma i danas se vraća u uličnoj fotografiji i urbanom fotografisanju. Jacques-Henri Lartigue je kao dete, naivno, ali sa velikom posvećenošću počeo da fotografiše, njegove nepravilne, pokretne slike postale su poznate sredinom veka, uzgred, uz snažnu kustosku redakciju. Henri Cartier-Bresson je sa tako dubokim humanizmom i savršenom kompozicijom prikazivao banalne beznačajnosti da su one dobile ozbiljnu težinu, a Brassai se spustio u još otrcanije, još bespomoćnije slojeve pariskog života.

Autor: Boglárka Cziglényi