Tragom princa Gendžija

Muzej azijske umetnosti „Ferenc Hopp“ (Hopp Ferenc Ázsiai Művészeti Múzeum)

Péter Peti, Boglárka Cziglényi

Digitalizacija 64 japanska muzejska predmeta u visokoj rezoluciji sistemom Phase One IQ280

U okviru saradnje sa Muzejem lepih umetnosti u Budimpešti, 2015. godine digitalizovali smo 64 muzejska predmeta iz zbirke Muzeja azijske umetnosti „Ferenc Hopp“ pomoću sistema Phase One IQ280 i rasvete Profoto i Lupo. Veliki broj nastalih snimaka još čeka na obradu, ali izložba Muzeja azijske umetnosti „Ferenc Hopp“ „Tragom princa Gendžija – Japan u rečima i slikama“ (Gendzsi herceg nyomában – Japán képen és írásban), koja se može posetiti do 17. aprila, dobar je povod da pokažemo nekoliko mogućnosti upotrebe nastalih slika visoke rezolucije.

Japanska slika i roman – Princ koji je zaljubljen u svet

Tekst Boglárke Cziglényi o izložbi:

A u koga je i svet zaljubljen, toliko je blistava njegova lepota i toliko prefinjen njegov duh. Ovaj savršeni Japanac živi od početka 11. veka u jednom romanu i na bezbroj slika, crteža, na pozornici i u kartaškim igrama. Prosečnom Evropljaninu njegova priča nije poznata. Duga je i razgranata, sa mnoštvom likova i mnoštvom ljubavnica, koje nose imena poput „dame vlažnog meseca“ ili „cveta šafrana“ (potonje diskretno aludira na crvenkasti nos dame). Izložba uzima ovu priču kao osnovu, ali joj nije cilj da temeljno upoznamo „Priču o Gendžiju“ (Gendži monogatari), poznatu na mađarskom kao „Gendzsi regénye“ (Gendžijev roman) ili „Gendzsi szerelmei“ (Gendžijeve ljubavi), ep plemkinje Murasaki Šikibu napisan početkom 11. veka. Cilj je pre da pokušamo da gledamo onim očima kojima su gledali nekadašnji primaoci teksta i slika.

Književni tekst i slike koje prikazuju njegove pojedine scene, naime, od samog početka postojali su ravnopravno jedni pored drugih. Štaviše, postoji i pretpostavka prema kojoj slika nije bila ilustracija, već je tekst nastao zato da bi posmatrači slike, slušajući čitanje, mogli dublje da se uživljavaju u scenu koju su upravo posmatrali. Čitava izložba Muzeja „Ferenc Hopp“ govori o ovom skladu čula: prikazuje dela i igre u kojima se slika, simbol, pesnički tekst, pripovedana priča, pa čak i mirisi dodiruju međusobno. Zadatak primaoca je da doživi njihovu harmoniju i da se čitavim bićem utopi u onu čulnu, emotivnu i misaonu lepotu koju pružaju.

U jednom poglavlju jedna od glavnih junakinja romana, dvorska dama Murasaki, umire. Organizuje se verski obred kako bi se pripremila za put koji je čeka. Okupljeno društvo počinje da svira, a proleće u cvatu u vrtu tako je lepo da prelepi general zaigra. Na njega bacaju šarene ogrtače da bi bio još lepši. „Vidim jednodnevku, uzimam je u dlan: ah, evo te – a već te nigde nema.“ Topos princa Gendžija, a i izložba, žele da uhvate ovu jednodnevku i zatvore je u svoj dlan. Pažnja, koncentrisano i negovano doživljavanje trenutka hvata prolazni svet; u osetljivoj ravnoteži ljulja se između nestajanja i opstajanja, između ničega i nečega.

Povučene, unutrašnje događaje prikazuje glavni muzejski predmet izložbe, budimpeštanski Gendži-album u prvoj sali, gde možemo poglavlje po poglavlje da prođemo kroz roman. Likovi na zadivljujućim slikama iz 17. veka minut pre ili posle trenutka slike zaljubiće se, slomiće im se srce, sastaće se poslednji put, iskušavaće ih duhovi, ili će možda zatrudneti. Sve sami dramatični momenti obavijeni lirikom, u filmu bi kod nas već zasvirale gudačke i trombone. Ali ovde vidimo male figure mirnih lica kako sviraju na lauti, duboko zadubljene u divljenje jedno drugom ili moru. Pred njima mirno lutaju posetioci muzeja.

Ova izložba je otisak jedne estetske prakse koja danas često nedostaje usred poplave slika. Ko želi brzo da pogleda izložbu, zaglaviće već u prvoj sali. Treba pročitati prateći tekst, treba otvoriti često potresni unutrašnji svet malih slika sa zlatnim listićima. Usporiti i udubiti se. Iz prve sale u drugu ulazimo već sa fokusiranom pažnjom. Koliko značenja odjednom dobijaju sitni predmeti ukrašeni prirodnim motivima!

Treća sala nastavlja kulturno-istorijsko putovanje, sa duhovitim i iznenađujućim komadima. Na kraju viđeno dopunjuju fotografije Zoltána Gaála i tekstovi Lászlóa Krasznahorkaija, koji u završnoj prostoriji stvaraju sopstveni svet.

Izložba je idealan susret tradicije i savremene tehnologije. Zahvaljujući digitalizaciji izvrsnog kvaliteta, na kopijama možemo da se divimo slikama još bolje nego na izloženom leporelu, koji očigledno iz razloga očuvanja stanja predmeta ne dobija dovoljno osvetljenja. Prelepa bogatost detalja digitalizovanih slika obogaćuje novom dimenzijom raznovrsne načine opažanja u koje nas izložba uvlači.

Ko je dobio želju da proslavi ljubav koju oseća prema svetu, može to da učini još do 17. aprila.

Tragom princa Gendžija – Japan u rečima i slikama

Muzej azijske umetnosti „Ferenc Hopp“