Digitalizacija srpskog rukopisa iz 12. veka

Projekat digitalizacije Miroslavljevog jevanđelja

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), kao vodeća naučna i kulturna ustanova Srbije, dobila je od Ministarstva kulture predlog da digitalizuje najvažniji srpski rukopis iz 12. veka, Miroslavljevo jevanđelje. Digitalizaciju je trebalo da sprovede Audiovizuelni arhiv i centar za digitalizaciju SANU (AVA SANU). Pored toga, u projektu su učestvovale još dve ustanove: Narodni muzej, u kome se rukopis čuva u posebno uređenoj sali, i Narodna biblioteka Srbije, koja je zvanično zadužena za rukopis. U aprilu 2021. godine četiri ustanove zaključile su zvanični sporazum o digitalizaciji.

Pre potpisivanja sporazuma AVA SANU je oko mesec dana sprovodila detaljne pripreme. Nakon završetka priprema, Miroslavljevo jevanđelje digitalizovano je u Narodnom muzeju od 23. juna do 10. septembra 2021. godine.

Detalj prve stranice Miroslavljevog jevanđelja sa tri jevanđelista (Jovan, Marko i Luka). Odsustvo četvrtog jevanđeliste (Matej) i dalje nije razjašnjeno.

Značaj rukopisa Miroslavljevog jevanđelja

Miroslavljevo jevanđelje je najstariji sačuvani pisani spomenik srpskog kulturnog nasleđa, koji je 2005. godine upisan u UNESCO-ov program „Pamćenje sveta“. Nastalo je 1180. godine po narudžbini Miroslava, vladara Huma i brata srpskog velikog župana Stefana Nemanje. Sedam vekova čuvano je u biblioteci Hilandara, srpskog manastira na Svetoj Gori Atos. Godine 1896. poklonjeno je srpskom kralju Aleksandru Obrenoviću. Tokom Prvog svetskog rata sklonjeno je zajedno sa srpskom vojskom koja se povlačila preko albanskih planina, a na kraju rata vraćeno je u Beograd.

Kao jevanđelje, ima liturgijsku strukturu, a tekst je raspoređen prema čitanjima liturgijske godine. Napisano je na koži i sastoji se od 181 lista (362 stranice). Dimenzije rukopisa su 41,8 x 28,4 cm. Na gotovo svakoj stranici vide se bogato ukrašeni inicijali i minijature, a neki su ukrašeni i pozlatom. Kodeks ukupno sadrži 323 inicijala i minijature, od kojih neki mogu biti veliki i do 20 cm.

Trenutno se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, a Audiovizuelni arhiv i centar za digitalizaciju Srpske akademije nauka i umetnosti digitalizovao je Miroslavljevo jevanđelje.

Dve stranice Miroslavljevog jevanđelja sa inicijalima i minijaturama, od kojih su neki ukrašeni i pozlatom.

Inicijali i ukrasi

Posebnost rukopisa Miroslavljevog jevanđelja jesu inicijali i iluminacije u romaničkom stilu, zasnovani na vizantijskim tradicijama. Sadrži inicijale karakteristične za romaničke minijature, kao i inicijale vizantijskog porekla. Ovo delo je jedan od najvažnijih svedoka međusobnog uticaja zapadnih i istočnih umetničkih tokova u 12. veku.

Iluminacije i inicijali Miroslavljevog jevanđelja spadaju među najlepše srpske srednjovekovne knjižne ukrase. Svi su bogato ukrašeni ornamentikom, ispleteni od dve ili više međusobno prepletenih traka, ili se konture slova jasno vide u gustišu lišća. Postoje i inicijali ukrašeni životinjama, maskama i ljudskim likovima, ponekad sa zlatnim aplikacijama.

Detalj sa iluminacijom i ukrašenim inicijalom.

Proces digitalizacije: istraživanje izazova i rešenja

Pripreme i probe za digitalizaciju Miroslavljevog jevanđelja trajale su mesec dana. Rukopis je digitalizovan u sledećim varijantama:

• Obe stranice istovremeno, kao nevezana knjiga, osvetljene sa dva LED panela;
• Svaka pojedinačna stranica osvetljena sa dva LED panela;
• Svaka pojedinačna stranica osvetljena jednim LED panelom;
• Svaki inicijal i svaka iluminacija osvetljeni sa dva LED panela;
• Svaki inicijal i svaka iluminacija osvetljeni jednim LED panelom.

Iako ovaj postupak ne odgovara FADGI preporukama, digitalizacija jednim LED panelom pruža više informacija o strukturi pergamenta i zrnatosti boje (vidi donju sliku).

Detalj iluminacije snimljen sa dva i sa jednim LED panelom. Veličina originalnog detalja je 1,7 cm.

Podešavanja fotoaparata za postizanje maksimalne oštrine i očuvanje veličine stranice

Da bi se postigli vrhunski standardi digitalizacije kulturnog nasleđa, AVA SANU se odlučila za nabavku rešenja Phase One, sledeći primer najvažnijih arhiva i muzeja na svetu koji ovu opremu koriste za digitalizaciju svoje građe.

Sve varijante digitalizacije Miroslavljevog jevanđelja snimljene su kamerom Phase One iXG 100 MP. Fotografije otvorene knjige sa dve stranice i pojedinačnih listova snimljene su objektivom Schneider Kreuznach 72 mm iXG, a inicijali i iluminacije objektivom Schneider Kreuznach 120 mm iXG.

Za otvorenu knjigu sa dve stranice kamera je bila fiksirana na visini od 107,5 cm. Nakon snimanja dve stranice visina kamere je smanjena radi maksimalne oštrine i očuvanja veličine stranice. Isti postupak primenjen je i na pojedinačne stranice, pri čemu je kamera krenula sa visine od 76 cm. Kod fotografija inicijala i iluminacija snimljenih makro objektivom početna visina kamere iznosila je 69 cm.

PHASE ONE iXG 100 MP sa objektivom Schneider Kreuznach 72 MM iXG za fotografisanje otvorene knjige sa jednom i sa dve stranice

Poravnavanje listova pergamenta

Zbog poveza Miroslavljevog jevanđelja nije ga bilo moguće rastaviti tokom digitalizacije. To je izazvalo sledeće probleme:

a) Pergament je talasast i krhak, a listovi uglavnom nisu u horizontalnom položaju. b) Neki inicijali i iluminacije uvučeni su u povez, pa pri otvaranju knjige zahtevaju pažljivo rukovanje kako bi postali vidljivi.

Izazov ispravljanja stranice ne može se rešiti uobičajenom upotrebom staklene ploče, jer je fizički kontakt sa pergamentom zabranjen.

Zbog toga su napravljene posebno projektovane šipke od pleksiglasa radi pravilnog poravnavanja. Jačinu pritiska i stabilnost šipki regulišu pleksiglas kutije sa većim šipkama. Tako se listovi pergamenta mogu ispraviti inovativnom kombinacijom pleksiglas šipki i olovnih tegova obloženih plišom.

Ispravljanje lista pergamenta posebno projektovanim šipkama od pleksiglasa i olovnim tegovima obloženim plišom

Kako je snimljena pozlata,

kako bi se verno prikazao izgled pravog zlata

Mnogi inicijali i iluminacije Miroslavljevog jevanđelja izrađeni su pozlatom. Osvetljenje stranice na kojoj se nalaze zahteva posebnu pažnju, jer je zlato metal koji ima sopstvenu strukturu i sjaj. Drugim rečima, fotografija mora jasno preneti da prikazuje zlato, a ne samo žutu boju.

Upotreba izuzetno osetljive kamere pri fotografisanju zlata nosi rizik da pojedini delovi pozlate „izgore“, što znači da se na površinama sa jakom refleksijom može pojaviti bela površina. S druge strane, ublažavanje blica smanjenjem intenziteta LED panela ili promenom njegovog ugla može dovesti do toga da površina zlata potone u senku, čime se gubi informacija da je materijal zapravo zlato.

Radi rešavanja problema sprovedeni su testovi kako bi se utvrdilo kako zlato izgleda pri fotografisanju Miroslavljevog jevanđelja. Testovi su izvedeni na jednom tomu Didroove Enciklopedije, koji je sličnih dimenzija kao Miroslavljevo jevanđelje. U tu svrhu tanke metalne zlatne folije koje se koriste za pozlatu postavljene su na različite delove stranice. U nizu testova sa promenom ugla LED panela optimalno osvetljenje postignuto je tako da pozlata nije ni previše reflektujuća, niti izgubljena u senci. Tačno rastojanje i ugao (45 stepeni) LED panela pokazali su se presudnim za postizanje zadovoljavajućeg rezultata.

Eksperiment sa tankom folijom za pozlatu radi simulacije pozlate inicijala i iluminacija Miroslavljevog jevanđelja

Održavanje stalne oštrine i veličine stranice

Prilikom digitalizacije Miroslavljevog jevanđelja trebalo je rešiti brojne probleme. Primarni zadatak bio je da se obezbedi stalna razmera stranica, jer je knjiga debela 8 cm, a sa svakom snimljenom stranicom smanjuje se debljina, kao i veličina stranice i oštrina fotografije.

Tradicionalne metode kontrole oštrine i veličine bile su, međutim, donekle ograničene zahtevom da se digitalizacija Miroslavljevog jevanđelja obavlja pri slabom svetlu, u prikazu uživo (live view). Zbog toga je tim AVA morao da pronađe nestandardno rešenje.

Ovaj problem je rešen pomoću pomoćnih linija fiksiranih na pomoćnom monitoru. Finim podešavanjem visine kamere ivice stranice su uvek ostajale tačno unutar okvira pomoćnih linija, pa je slika bila savršeno oštra.

Poseban izazov bilo je fotografisanje inicijala i iluminacija. Pošto su različitih veličina, radi verne veličine u odnosu na ostale inicijale/iluminacije, na pomoćni monitor je fiksiran okvir od pomoćnih linija, čije su dimenzije određene prema najvećem inicijalu (visine 20 cm) /tamni deo gornje slike/. Dve dodatne ukrštene pomoćne linije označavaju središte tog okvira, u kome se nalazi inicijal/iluminacija koji se fotografiše (plave pomoćne linije na donjoj slici).

Pošto su inicijali i iluminacije fotografisani makro objektivom (120 mm), a neravnine površine pergamenta više dolaze do izražaja kada je snimano polje manje, primenjeno je sledeće rešenje. Na pomoćni monitor postavljene su još dve pomoćne linije na razmaku od dva centimetra (leve vertikalne crvene pomoćne linije na donjoj slici), pomoću lenjira postavljenog pored površine inicijala/iluminacije koji se fotografiše. Finim podešavanjem visine kamere predmeti su snimani tek kada se dve pomoćne linije tačno poklope sa podeocima lenjira (2 cm). Time je obezbeđena savršena oštrina fotografije.

Pomoćne linije (na gornjoj slici) na pomoćnom monitoru (prikaz uživo) obezbeđuju stalnu veličinu stranice. (na donjoj slici) provera dubine razmere pomoću lenjira

Kontrola kvaliteta bila je od samog početka od posebnog značaja.

Pre fotografisanja Miroslavljevog jevanđelja u softveru ISa proverava se GT (zlatna nit) test-slika. Ocena obuhvata sedam parametara, a za svaki parametar postoje četiri nivoa (zvezdice). Fotografisanje počinje kada svih sedam parametara dobije najvišu ocenu (četiri zvezdice). Najviša ocena postignuta je u okviru standarda Metamorfoze, kao i uz upotrebu LCC profila (korekcija distorzije objektiva), uz korišćenje dva LED panela.

Nakon fotografisanja vrši se detaljna vizuelna kontrola kvaliteta svih detalja (uglova i središta) na iMAC ekranu, uz uvećanje fotografije do 400%. Snimanje sledeće stranice počinje tek nakon temeljne provere i odobrenja uvećane fotografije. Svaka slika u formatu TIFF ima oko 700 MB, dok slika u formatu JPG namenjena prikazu na vebu ima oko 2 MB.

Kontrola kvaliteta uz uvećanje fotografije od 400%.

Članovi ekipe:

Rukovodilac projekta: BRANISLAV VOJNOVIĆ (stručnjak Audiovizuelnog arhiva i centra za digitalizaciju SANU)

Operater kamere: JELENA POPOVIĆ (stručnjak Audiovizuelnog arhiva i centra za digitalizaciju SANU)

Operater kamere: STEFAN VLASTIĆ (stručnjak Audiovizuelnog arhiva i centra za digitalizaciju SANU)

Rukovalac rukopisom: ŽELJKO MLADIĆEVIĆ (kustos Narodne biblioteke Srbije)

Video-klip: BORIS MILJKOVIĆ