Digitalizacija artefakata, prepoznavanje rukopisa i automatizacija su sve oblasti u kojima savremena tehnologija može da promeni pravila igre. Veštačka inteligencija i tehnologija koja se stalno razvija uzdrmali su polje kulturnog nasleđa poslednjih godina. Jedna takva uspešna priča je najnoviji razvojni projekat Direkcije za informacione tehnologije i inovacije Mađarskog nacionalnog arhiva (MNL). Njihove nedavne inovacije ne samo da čine obradu istorijskih dokumenata efikasnijom, već i pristupačnijom istraživačima i javnosti.
Deo rada Direkcije je u oblasti prepoznavanja rukopisa, koja je već postigla impresivan uspeh. Drugi tim radi na automatizovanom povezivanju zapisa i istorijskih podataka. Treći deo posla je digitalizacija, oblast u kojoj se ranijih godina pojavilo nekoliko problema. Tu se prvi put pojavio angažman stručnjaka iz kompanije Tripont.
Robotizovani skeneri i Tripontov tim za digitalizaciju kulturnog nasleđa
Pitanja i odgovori
Kada je počela saradnja?
Prvi razgovori između MNL-a i Triponta održani su 2019. godine. Tada se prvi put razgovaralo o ovom projektu. Od tada su u toku stručni razgovori kako bismo obezbedili najoptimalnije rešenje za ustanovu.
Sa kojim izazovima ste se suočili?
Elektronska matična knjiga rođenih pokrenuta je tek 2014. godine u Mađarskoj, ali MNL drži sveske duplikata civilnih matičnih knjiga rođenih od 1895. do 1980. Stanje knjiga takođe varira u zavisnosti od toga kako su čuvane, da li su bile postavljene vodoravno ili stoje uspravno, kakav je papir ili povez korišćen za knjige. Ima i oštećenih i odbačenih tomova. Ne treba zaboraviti ni ugao pod kojim se knjige otvaraju. Sa konzervatorske tačke gledišta, dakle, uopšte nije bilo svejedno koje rešenje im je preporučeno. Najveći problem je bila veličina samih knjiga. Ne mogu svi robotski skeneri da prime i obrade knjige veće od A2.
Koji su bili zahtevi?
Potreba je bila da se civilne matične knjige rođenih digitalizuju što profesionalnije, što brže i automatski. Zbog navedenih zahteva, kao što su veličina knjiga ili težina stranica, mogao se izabrati samo jedan uređaj koji je zadovoljavao potrebe. Samo vrhunski robotski skener ROBO SCAN V2 koji je razvio naš nemački partner SMA bio je pogodan za ovaj zadatak.
Koje su karakteristike ovog skenera za knjige?
ROBO SCAN V2 skener knjiga je dizajniran za projekte digitalizacije gde se većina posla može prepustiti robotici, ali za problematične knjige operater može da skenira ručno. Takođe nudi mogućnost pretvaranja postolja za knjige iz V-oblika u 180 stepeni kako bi se skenirali časopisi, fotografije, mape ili bilo koje drugo ravno umetničko delo. Kontrolnom pločom se može upravljati sa ekrana osetljivog na dodir ili opciono sa laptopa ili računara pomoću softvera za grupno skeniranje. Opseg skeniranja je A2+, što je najveći opseg skeniranja među robotizovanim skenerima knjiga. Maksimalna rezolucija skeniranog materijala je 600 dpi, a maksimalna dubina boje je 48 bita. Uređajima se pojedinačno dodeljuje jedinstvena IP adresa kako bi se omogućila daljinska kontrola.
Da li bi ovi roboti mogli da zamene kolege za digitalizaciju?
Skenere treba držati pod stalnim nadzorom kako bi se osiguralo da je sve ispravno urađeno tokom procesa skeniranja. A da bi njima upravljao, digitalizator mora imati određeni nivo stručnosti. Dakle, odgovor je ne. Robotski skener je način da se poveća efikasnost, a ne da zameni ljude.
Kako je izvršena instalacija?
Oprema je isporučena početkom aprila i postavljena je na predviđenom mestu za jedan dan. Povezali smo uređaje sa mrežom ustanove i fino podesili robotiku kako bi bili što je moguće prilagodljiviji specifičnoj veličini knjiga. Zatim smo proveli još jedan ceo dan obučavajući osoblje MNL-a da pravilno koristi skenere, kako bi mogli u potpunosti da iskoriste ove nove alate.
Koja je svrha projekta digitalizacije?
Glavni cilj je da se digitalizuju kopije svih mađarskih civilnih matičnih knjiga rođenih. Ovo je veoma važno sa stanovišta zaštite, ali i sa stanovišta istraživanja. Ali Arhiv je postavio letvicu još više, jer planiraju da naprave digitalno porodično stablo Mađarske na osnovu informacija izvučenih iz digitalizovanih civilnih matičnih knjiga rođenih.
